Ovim Statutom se uređuju pravni položaj, organizacija rada i poslovanja i ostvarivanja upravljanja ustanove Narodna biblioteka „Veljko Dugošević“ u Golupcu (u daljem tekstu: Biblioteka).
Biblioteka je osnovana 28. Decembra 1995. godine kao samostalna javna ustanova kulture, a nastavlja tradiciju prve Golubačke čitaonice i biblioteke u Golupcu osnovane 1871. godine.
Pravo i dužnost osnivača biblioteke vrši Skupština opštine Golubac na osnovu svoje odluke o osnivanju Narodne biblioteke ''Veljko Dugošević'' Golubac br: 02-56 od 10.09. 2013. godine.
Biblioteka je ustanova od opšteg društvenog interesa osnovana od strane Skupštine opštine Golubac radi obezbeđenja slobodnog pristupa građana informacijama, znanjima i idejama sadržanim u bibliotečko-informacionoj građi i izvorima, kao i prava građana na zadovoljavanje potreba u oblasti kulture, a prvenstveno u bibliotečkoj delatnosti.
Biblioteka se smatra javnom službom u smislu ovog Statuta i Zakona o javnim službama.
Bibliotekom upravlja, odnosno rukovodi organ utvrđen zakonom i ovim Statutom.
Biblioteka obavlja delatnost u svom sedištu u Golupcu, ul. Cara Lazara br.1, a može je obavljati u svakom naselju opštine Golubac.
Biblioteka obavlja delatnosti odnosno poslove iz člana 3. Ovog Statuta pod uslovima i na način utvrđen zakonom, a u skladu sa ciljevima rada kojih je osnovana.
Biblioteka obavlja delatnosti odnosno poslove iz člana 3. Ovog Statuta pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava građana i organizacija i zadovoljavanje potreba korisnika.
Biblioteka je pravno lice
Biblioteka je upisana u susdki registar kod trgovinskog suda u Požarevcu pod brojem fi 217/96 od 13.03.1996. godine.
Biblioteka je samostalna javna ustanova kulture sa svim pravima, obavezama i odgovornostima koje ima na osnovu Ustava, zakona i ovog Statuta.
U pravnom prometu biblioteka ugovara i obavlja poslove u svoje ime i za svoj račun, odnosno istupa kao jedinstveni pravni subjekat sa svim ovlašćenjima i potpunom odgovornošću za obaveze.
Biblioteka ima svoj žiro-račun kod nadležne Uprave za trezor, a može imati i žiro-račune sredstava za posebne namene.
Naziv (firma) Biblioteke je: Narodna biblioteka „Veljko Dugošević“ u Golupcu.
Skraćeni naziv (firma) Biblioteke je: Narodna biblioteka u Golupcu.
Biblioteka može promeniti naziv uz predhodnu saglasnost osnivača.
Sedište biblioteke je u Golupcu, ulica Cara Lazara broj 1.
Biblioteka ne može promeniti sedište bez saglasnosti osnivača.
Biblioteka u svom poslovanju upotrebljava svoj službeni pečat i štambilj.
Pečat je u obliku kruga, prečnika 32mm, sa tekstom ćiriličnog pisma urezanim u koncentričnim krugovima, počev od spoljašnjeg kruga prema centru;
U sredini kruga je amblem biblioteke, otvorena knjiga i buktinja plamena, koji simbolizuje njenu delatnost.
Štambilj je pravugaonog oblika, dimenzija 55h25mm, sa tekstom ćiriličnog pisma urezanim u paralelnim redovima odozgo na dole:
Biblioteka može imati i druge pečate i štambilje za internu upotrebu po organizacionim jedinicama rada čiju sadržinu, oblik i veličinu određuje upravnik bibioteke.
Broj, vrsta, veličina i način upotrebe, čuvanja i rukovanja pečatima i štambiljima bliže se reguliše posebnim uputstvom upravnika biblioteke.
Biblioteku zastupa, predstavlja i potpisuje upravnik biblioteke.
U odsustvu ili sprečenosti upravnika biblioteke poslove iz stava 1. Ovog člana može da vrši lice koje ovlasti upravnik biblioteke, u potpunosti ili samo za vršenje određenih pravnih radnji.
Upravnik biblioteke je ovlašćen da može zaključivati sve vrste ugovora, odnosno preuzimati pravne radnje u okviru upisane delatnosti i ovlašćenja biblioteke u pravnom prometu, bez ograničenja u smislu sa Zakonom i usvojenim finansijskim planom biblioteke.
Biblioteka je ustanova kulture.
Delatnost biblioteke je:
91.01 Delatnost biblioteka i arhiva, kao pretežna delatnost, a ostale delatnosti su:
90.03. Zaštita i održavanje nepokretnih kulturnih dobara, kolturno-istoriskih lokacija,zgrada, i sličnih turističkih spomenika
90. Stvaralačke,umetničke i zabavne delatnosti
58. Izdavačka delatnost
58.1. Izdavanje knjiga,časopisa i druge izdavačke delatnosti
58.11. Izdavanje knjiga
58.13. Izdavanje novina
58.14. Izdavanje časopisa i periodičnih izdanja
58.19. Ostala izdavačka delatnost
58.29. Izdavanje ostalih softvera
59.14. Delatnost prikativanja kinematografskih dela
82.19. Fotokopiranje, pripremanje dokumenata i druga specijalizovana kancelariska podrška
Biblioteka obavlja i sledeću delatnost koja nije obuhvaćena nomenklaturom nove klasifikacije delatnosti.
- zaštita stare i retke knjige po bibliotečkim propisima i po propisima o zaštiti kulturnih dobara.
Biblioteka obavlja delatnosti odnosno poslove iz člana 17. Ovog Statuta na način na kojim se obezbeđuje uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava građana i organizacija i zadovoljavanje potreba svojih korisnika.
Za promenu delatnosti biblioteke potrebna je saglasnost osnivača.
Biblioteka ostvaruje svoje delatnosti u okviru jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u Republici.
Biblioteka uređuje način pružanja usluga i njihovo korišćenje od strane korisnika, u skladu sa zakonom.
Opštim aktom Biblioteka uređuje uslove i način pružanja usluga, korišćenje bibliotečkog materijala od strane korisnika, kao i vršenje posebnih usluga (davanje informacija i podataka, kopiranje tekstova i sl.) i ostalih delatnosti.
Bibliotečki materijal je dostupan korisnicima pod jednakim uslovom, ako zakonom, odnosno opštim aktom u skladu sa zakonom, nije drugačije određeno.
Davanje knjiga ili drugog bibliotečkog materijala članovima Biblioteke vrši se bez posebne naknade.
Članovi Biblioteke plaćaju članarinu u visini koju utvrdi Upravni odbor biblioteke.
Ostale usluge drugim članovima Biblioteke, kao i usluge drugim pravnim i fizičkim licima biblioteka vrši iz naknadu (cenu) koju u skladu sa Programom rada Biblioteke i poslovnom politikom Upravnog odbora, određuje upravnik biblioteke.
Unutrašnja organizacija Biblioteke utvrđuje se zavisno od složenosti, obima i prirode poslova i zadataka koje vrše, na način kojim se obezbeđuje naročito:
- Blagovremeno ostvarivanje zakonom utvrđenih funkcija i zadovoljavanje interesa korisnika
- uspešno rukovođenje i ostvarivanja odgovornosti u radu,
- zakonito, stručno, efikasno i racionalno vršenje poslova i zadataka,
Uspešno ostvarivanje saradnje sa drugim bibliotekama, ustanovama kulture i društvenom zajednicom.
Osnovni delovi procesa rada u biblioteci su organizacione jedinice, osnovane prema vrstama svrsishodnostima poslova i zadataka.
Organizacione jedinice nemaju položaj poslovne jedinice, niti ovlašćenja u pravnom prometu robe i usluga iz svog delokruga i kao takve, saglasno zakonu ne upisuje se u registar u koji je upisana Biblioteka.
Organizacione jedinice mogu se organizovati kao sektori i kao odeljenja.
Unutar sektora i odeljenja mogu se organizovati službe, odseci referati, grupe i drugi oblici organizovanja i vršenja rada.
U Biblioteci se obrazuju sledeća odeljenja:
1) Odeljenje za nabavku, obradu i čuvanje bibliotečke građe
2) Odeljenje za rad sa decom i odraslim čitaocima;
3) Odeljenje za zavičajnu građu, retku i staru knjigu, zaštitu bibliotečke građe i bibliotečke ogranke;
4) Odeljenje za izdavačku i novinsko-izdavačku delatnost;
5) Odeljenje za kulturno – obrazovanje i kulturno-umetničke delatnosti;
6) Odeljenje za prikazivanje filmova;
7) Odeljenje za opšte, administrativne i materijalno – finansijske poslove i poslovne usluge.
Dva ili više odeljenja obrazuju sektor.
Opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji bliže se uređuju delokrug rada organizacionih jedinica, način izvršavanja poslova i zadataka, način rukovođenja, programiranja i ostvarivanja obaveza, odgovornosti i ovlašćenja radnika u izvršavanju poslova i dr.
Planove i programe rada i razvoja Biblioteka donose se u skladu sa ciljevima rada zbog kojih je osnovana, zadacima utvrđenim zakonom, zahtevima Skupštine opštine, potrebama korisnika, kao i privrednim, kulturnim i društvenim razvojem opštine.
Osnove programa rada biblioteke čine funkcije utvrđene zakonom ili drugim propisom i obaveza prema nadležnom organu u Narodnoj biblioteci Srbije.
Biblioteka donosi godišnji program rada za jednu kalendarsku godinu i srednjoročni plan i program rada i razvoja za period od pet kalendarskih godina.
U skladu sa godišnjim programom rada, donose se, po potrebi i operativni planovi, kojima se bliže razrađuju zadaci iz programa rada, utvrđuju rokovi za ostvarenje ciljeva i zadataka iz godišnjeg programa rada, način izvršavanja i lica odgovorna za njihovo ostvarivanje.
Godišnji program rada i srednjoročni plan razvoja biblioteke, na predlog Upravnika biblioteke, donosi Upravni odbor u rokovima utvrđenim zakonom.
Pre donošenja programa rada može se zatražiti mišljenje nadležnih organa Skupštine opštine, obrazovnih ustanova i ustanova kulture i drugih organizacija.
Za izvršavanje programa rada i plan razvoja odgovoran je Upravnik biblioteke .
Upravni odbor razmatra izvršavanje programa rada i plana razvoja i preduzima mere za njihovo ostvarivanje na osnovu izveštaja Upravnika biblioteke.
Godišnjim programom rada utvrđuje se sadržaji koji proističu iz zakonom predviđenim funkcija Biblioteke, a naročito:
- Vrsta, obim, sadržaj, način i vreme ostvarivanja poslova i zadataka,
- Programske aktivnosti koje će se obavljati u međusobnoj saradnji sa drugim ustanovama, kao i drugi posebni programi (izložbe, koncerti, književni susreti, seminari, pozorišne predstave, filmske predstave, posebni projekti, izdavanje časopisa i drugih publikacija, zaštita bibliotečke građe i dr.),
- Ukupan broj radnika za ostvarivanje programa rada i njihova struktura po stepenima stručne spreme, odnosno složenosti rada,
- Materjalni, prostorno-tehnički, organizacioni i drugi uslovi potrebni za izvršavanje usvojenog programa rada, kao i uslova za modernizaciju rada u cilju podizanja kvaliteta i efikasnosti rada,
- Programske aktivnosti, odnosno sadržaji i poslovi koji će se ostvarivati za druge ustanove, na tržištu ili po osnovu drugog pravno dozvoljenog posla,
- Sredstva potrebna za izvršavanje programa rada i aktivnosti Bibliteke (plan zarada radnika, materijalnih troškova, investicija, investicionog i tekućeg održavanja, sredstva za kupovinu knjiga, periodike i dr. Bibliotečkog materijala, kao i sredstva za druge posebne namene).
Poslovi odnosno zadaci u programu rada Biblioteke iskazuju se na način:
- Da se može izražavati i meriti potreban broj radnika i iznos sredstava neophodnih za izvršavanje programa rada i posebnih programa aktivnosti, kao efekti koji se postižu ostvarivanjem programa rada,
- Da se Biblioteka može materijalno podsticati na racionalniji, efikasniji i bolji rad u izvršavanju zakonom utvrđenih funkcija.
Program rada biblioteke zasniva se na:
- Normativima i standardima za vršenje delatnosti i propisanih uslova za obavljanje delatnosti,
- Stručno utvrđenih i društveno verifikovanih normativa rada,
- Standardima i normativima za iskazivanje materijalnih troškova
Pri utvrđivanju normativa i standarda iz stava 1. ovog člana polazi se od mogućeg optimalnog korišćenja punog radnog vremena, zakonom utvrđenih funkcija, obima rada utvrđenog programom rada, učestalosti i dugotrajnosti poslova i propisanih standarda.
Normativi i standardi se blagovremeno preispituju i usklađuju pri svakoj modernizaciji i unapređenju procesa rada.
Normative i standarde donosi Upravni odbor biblioteke u skladu sa normativima i standardima koje donose Ministartvo kulture, Skupština opštine i Narodna biblioteka Srbije.
Sredstav za rad biblioteke i finansiranje njene delatnosti obezbeđuje se:
- Budžeta opštine
- Budžeta Republike, za određene poslove i programe,
- Neposredno od korisnika,
- Prodajom proizvoda i usluga na tržištu,
- Donatorstvom, legatom, poklonom i zaveštanjem,
- Kamata
- Drugih izvora u skladu sa zakonom
Sredstva Biblioteke se koriste prema njihovoj nameni, a u skladu sa zakonom.
Biblioteka odgovara za obaveze sredstvima kojima raspolaže.
Sredstva kojima Biblioteka posluje su sredstva u javnoj svojini.
Imovinu Biblioteke čine stvari, prava i novac.
Biblioteka je dužna da vodi poslovne knjige i da ih periodično zaključuje, na osnovu njih sačinjava godišnje obračune.
Bibliotečki materijal, zgrada, zaposleni i Biblioteka se obavezno osiguravaju.
Bibliotečki materijal koristi se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom.
Bibliotečki materijal se ne sme oštetiti ili uništiti.
U slučaju oštećenja ili uništenja bibliotečkog materijala korisnik je dužan da nadoknadi štetu.
Biblioteka u svojstvu javne službe ima pravo aktivne legitimacije pri pokretanju krivičnog i prekršajnog postupka u pogledu ostvarivanja mera zaštite i korišćenja bibliotečkog materijala.
Organi Biblioteke su: Upravnik biblioteke, Upravni odbor i Nadzorni odbor.
Upravnika biblioteke imenuje i razrešava osnivač.
Upravnik Biblioteke imenuje se, a na osnovu predhodno sprovedenog javnog konkursa, na period od četiri godine i može ponovo biti imenovan. Javni konkurs za imenovanje upravnika raspisuje i sprovodi Upravni odbor biblioteke.
Javni konkurs raspisuje se 60 dana pre isteka mandata upravnika.
Za Upravnika biblioteke može se imenovati lice koje ima visoko obrazovanje i najmanje tri godine radnog iskustva u kulturi i položen stručni ispit sa zvanjem bibliotekara.
Upravni odbor Biblioteke dužan je da u roku od 30 dana od dana završetka javnog konkursa izvrši izbor kandidata i predlog dostavi osnivaču.
Ako osnivač nije prihvatio predlog Upravnog odbora smatra se da javni konkurs nije uspeo.
Osnivač može da imenuje vršioca dužnosti upravnika biblioteke i koji ne ispunjava sve uslove iz člana 41. ovog Statuta bez predhodno sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo.
Vršilac dužnosti upravnika može obavljati funkciju najduže jednu godinu.
Upravnik biblioteke rukovodi Bibliotekom, organizuje proces rada i vodi poslovanje Biblioteke, zastupa Biblioteku i odgovoran je za zakonitost rada biblioteke.
Upravnik biblioteke ima položaj direktora ustanova i prava i dužnosti direktora preduzeća, kao inokosnog poslovnog organa.
Upravnik biblioteke za svoj rad odgovara osnivaču.
U ostvarivanju obaveza u rukovođenju Bibliotekom Upravnik:
- Zastupa, predstavlja i potpisuje Biblioteku,
- Donosi opšta akta u skladu sa zakonom
- Organizuje i rukovodi procesom rada
- Vodi poslovanje i odgovoran je za poslovanje Biblioteke
- Obezbeđuje zakonitost rada i poslovanja
- Izvršava odluke Upravnog odbora
- Predlaže program rada i plan razvoja i osnove poslovne politike i preduzima mere za njihovo sprovođenje,
- Predlaže organizacionu strukturu Biblioteke,
- Donosi pojedinačne odluke o ostvarivanju i korišćenju sredstava prema namenama utvrđenim finansijskim planom,
- Odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima radnika u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom,
- Podnosi izveštaj o radu i rezultatima poslovanja Biblioteke i godišnji obračun,
- Organizuje komisije i druga pomoćna tela,
- Vrši i druge poslove predviđene zakonom, kolektivnim ugovorom i Statutom.
Dužnost Upravnika biblioteke prestaje istekom mandata i razrešavanjem.
Osnivač biblioteke razrešava Upravnika pre isteka mandata, a na predlog Upravnog odbora:
1) Na lični zahtev,
2) Ako obavlja dužnosti suprotno odredbama zakona,
3) Ako nestručnim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje veću štetu ustanovi ili tako zanemaruje svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati veće smetnje u radu ustanove,
4) Ako je protiv njega pokrenut krivični postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora, odnosno ako je pravosnažnom odlukom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora ustanove,
5) Ukoliko Skupština opštine ne usvoji godišnji izveštaj o radu biblioteke
6) Iz drugih razloga utvrđenih zakonom ili statutom ustanove.
Upravni odbor je organ upravljanja Bibliotekom.
Upravni odbor biblioteke imenuje i razrešava osnivač.
Upravni odbor ima 5 (pet) članova, od kojih su 2 iz redova zaposlenih u Biblioteci, 2 iz reda osnivača i 1 iz reda građana.
Upravni odbor Biblioteke:
1) Donosi Statut Biblioteke,
2) Odlučuje o poslovanju Biblioteke
3) Usvaja izveštaj o radu i poslovanju, kao godišnji izveštaj,
4) Donosi godišnji program rada i srednjoročni plan rada i razvoje Biblioteke,
5) Odlučuje o korišćenju sredstava, u skladu sa zakonom,
6) Donosi finansijski i investicione planove,
7) Donosi program sanacija i utvrđuje odgovornost u predsanacionom postupku i u slučaju poslovanja Biblioteke sa gubitkom,
8) Preduzima mere prema delu Biblioteke u kome su nastali poremećaji u izvršavanju programa rada i poslovanja ili koji ne izvršava utvrđene obaveze,
9) Razmatra predloge sindikata u vezi sa materijalnim položajem radnika,
10) Donosi odluke o prigovorima radnika,
11) Vrši i druge poslove utvrđene zakonom, aktom o osnivanju i ovim Statutom.
Upravni odbor radi u sednicama.
Sednice Upravnog odbora saziva i njihovim radom rukovodi predsednik, a u slučaju njegove sprečenosti potpredsednik ili ovlašćeni član.
Upravni odbor donosi odluke većinom prisutnih članova, javnim glasanjem.
O radu na sednici Upravnog odbora vodi se zapisinik koji potpisuju predsednik i zapisničar.
Upravi odbor donosi poslovnik o radu kojim uređuje način rada i program rada Upravnog odbora, način i postupak donošenja odluka i druga pitanja od značaja za rad.
Nadzorni odbor imenuje i razrešava odsnivač.
Nadzorni odbor ima tri člana, od kojih je jedan iz reda zaposlenih u Biblioteci, 1 iz reda osnivača i 1 iz reda građana.
Nadzorni odbor Biblioteke:
1) Vrši nadzor nad poslovanjem Biblioteke
2) Vrši pregled godišnjeg izveštaja i godišnjeg obračuna i ukazuje osnivaču na eventualne propuste Upravnog odbora i direktora Biblioteke,
3) Predlaže osnivaču i Upravnom odboru biblioteke mere koje može preduzeti radi uspešnijeg poslovanja;
4) Vrši i druge poslove utvrđene zakonom, aktom o osnivanju i ovim Statutom.
Nadzorni odbor radi u sednicama.
Sednice Nadzornog odbora saziva i njihovim radom rukovodi predsednik, a u slučaju njegove sprečenosti potpredsednik ili ovlašćeni član.
Nadzorni odbor donosi odluke većinom prisutnih članova, javnim glasanjem.
O radu na sednici Nadzornog odbora vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik i zapisničar.
Nadzorni odbor donosi poslovnik o radu kojim uređuje način rada i program rada Nadzornog odbora, način i postupak donošenja odluka i druga pitanja od značaja za rad.
Radi uspešnijeg ostvarivanja zakonom utvrđenih funkcija u Biblioteci se može obrazovati i Stručno veće kao organ za razmatranje stručnih pitanja vezanih za obavljanje i unapređivanje delatnosti Biblioteke.
Stručno veće sačinjavaju direktor i stručni radnici zaduženi za rad organizacionih jedinica biblioteke.
U radu stručnog veća mogu učestvovati i stručnjaci van sastava Biblioteke u zavisnosti od pitanja koje se razmatra.
Radom stručnog veća rukovodi upravnik Biblioteke ili lice koje on ovlasti.
Stručno veće radi u sednicama i o njegovom radu se vodi zapisnik, a odluke se donose većinom glasova prisutnih članova.
Upravnik biblioteke je dužan da razmotri mišljenje stručnog veća pre donošenja odluke odnosno utvrđivanja predloga.
Upravnik Biblioteke može obrazovati posebna, privremena ili stalna stručna tela za pojedina pitanja (komisija za otkup knjiga, odbor za organizovanje izložbi, obeležavanje značajnih godišnjica ili održavanje kulturnih akcija, manifestacija i drugo).
Odlukom o imenovanju stručnih tela iz stava 1. ovog člana utvrđuje se sastav, broj članova, način rada i zadaci stručnog tela.
Upravnik Biblioteke može obrazovati kolegijum kao svoje savetodavno telo, radi razmatranja pitanja iz poslovanja i ostvarivanja programa rada Biblioteke.
Odlukom o obrazovanju kolegijuma utvrđuje se sastav, broj članova, način rada kolegijuma.
O pitanju koje je na dnevnom redu, kolegijum daje mišljenje koje ne obavezuje Upravnika Biblioteke prilikom donošenja odluke, odnosno utvrđivanja predloga.
Radi ostvarivanja svoje delatnosti Biblioteka zasniva radni odnos sa određenim i odgovarajućim brojem radnika.
Radnim odnosima, u smislu ovog Statuta, smatra se dobrovoljni odnos između zaposlenog (radnika) i Biblioteke, radi obavljanja određenih poslova, ostvarivanja prava na određenu zaradu i drugih prava, obaveza i odgovornosti, koja se stiču na radu, po osnovu rada.
Radni odnos reguliše se zakonom i kolektivnim ugovorom u skladu sa zakonom.
Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno vreme ili na vreme čije je trajanje unapred određeno (radni odnos na određeno vreme).
Broj izvršilaca, strukturu i stručni profil radnika Biblioteke, zavisno od vrste i obima poslova i programskih zadataka, razvijenosti i funkcije Biblioteke, broja korisnika usluga i raspoloživih sredstava, utvrđuje Upravnik Biblioteke opštim aktom o sistematizaciji radnih mesta.
Opštim aktom iz stava 1. Ovog člana utvrđuje se i naziv i opis radnog mesta, naziv i šifra zanimanja, (stručne spreme), iskustvo, predhodna provera radnih sposobnosti, probni rad, uspeh, pol i godine starosti radnika i dr.
Radnik koji svojom krivicom ne ispunjava radne obaveze ili se ne pridržava odluka i rešenja organa rukovođenja i upravljanja Bibliotekom odgovara za učinjenu povredu radnih dužnosti.
Radnik koji u radu, odnosno u vezi sa radom, namerno ili iz nepažnje prouzrokuje štetu Biblioteci, dužan je da tu štetu nadoknadi.
U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih radnika u Biblioteci, primenjuju se propisi o zaposlenim u državnim organima, ako zakonom nije drugačije određeno.
Raspored, početak i završetak radnog vremena u Biblioteci, utvrđuje se u skladu sa zakonom, shodno realnim potrebama Biblioteke i njenih korisnika.
O rasporedu, početku i završetku radnog vremena biblioteke i radnika odlučuje Upravnik Biblioteke.
Nad radnim vremenom i radom Biblioteke vrši se nadzor, u skladu sa zakonom.
Upravni i stručni nadzor nad radom Biblioteke vrše nadležno odeljenje organa uprave osnivača, ministartvo kulture RS, narodna biblioteka Srbije i nadležna matična biblioteka.
Rad Biblioteke je javan i podleže oceni javnosti.
Informisanje o radu biblioteke vrši se javnim informisanjem javnosti putem svih propagandnih aktivnosti i materijala, kao i objavljivanjem svojih stručnih i istraživačkih radova.
Javnost rada Biblioteke ostvaruje se i razmatranjem programa i rada izveštaja o radu i poslovanja na organima osnivača.
Pojedini podaci iz rada i poslovanja Biblioteke, u interesu njene – bezbednosti, zaštite i uspešnog obavljanja delatnosti, mogu predstavljati poslovnu tajnu i kao takvi mogu se saopštiti trećim licima samo na način propisan zakonom, ovim Statutom ili naredbom Upravnika.
Pored podataka koji su zakonom utvrđeni kao poslovna tajna, poslovnom tajnom u Biblioteci smatraju se:
- Isprave koje nadležni organ proglasi poslovnom tajnom;
- Podaci koje Upravnik kao poverljive saopšti u Biblioteci;
- Podaci od posebnog društveno – ekonomskog značaja;
- Podaci koje sadrže ponude za konkurs ili nadmetanje, do objavljivanja rezultata konkursa, odnosno nadmetanja;
Odavanje poslovne tajne i neovlašćeno davanje drugih podataka, koji bi mogli da štete radu i poslovanju biblioteke, predstavljaju težu povredu radne dužnosti i ako je to zakonom utvrđeno, krivično delo.
Dužnost čuvanja poslovne tajne ne prestaje ni po prestanku radnog odnosa u Biblioteci.
Preduzimanje mera za zaštitu životne i radne sredine sastavni je deo ukupnih aktivnosti zaposlenih radnika i organa biblioteke.
Mere zaštite životne i radne sredine obuhvataju primenu savremenih tehničko – tehnoloških rešenja koja obezbeđuju sprečavanje, odnosno otklanjanje zagađivanja životne i radne sredine, unapređivanje organizacije rada i otklanjanja uzroka koji dovode do otežavanja uslova rada i preuzimanje mera rada pružanja pomoći drugim organima i organizacijama koji se ovim pitanjem bave.
Biblioteka je dužna da radniku obezbedi potrebne uslove za zaštitu na radu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Statut je osnovni, opšti akt Biblioteke.
Drugi opšti akti biblioteke su: pravilnici, odluke, uputstva i dr.
Statutom i drugim opštim aktima Biblioteke utvrđuje se na opšti način odnosi u Biblioteci.
Drugi opšti akti ne smeju biti u suprotnosti sa Statutom.
Izmene i dopune Statuta i drugih opštih akata vrše se na način i po postupku za njihovo donošenje.
Statut donosi Upravni odbor, a opšte akte Upravni odbor i Upravnik Biblioteke.
Upravnik Biblioteke propisuje opštim aktima organizaciju rada, sistematizaciju radnih mesta, vođenje knjigovodstvenih i drugih evidencija, fizičko i tehničko obezbeđenje i druga pitanja za koja je ovlaćen zakonom i ovim Statutom.
Statut i opšti akt objavljuju se na oglasnoj tabli Biblioteke.
Primena odredaba ovog statuta obavezna je za sve radnike i organe biblioteke.
Odredbe ovog statuta primenjuju se kako su utvrđene, a u slučaju potrebe njihovo tumačenje daje Upravni odbor Biblioteke.
Za pitanja koja nisu uređena ovim Statutom neposredno će se primenjivati zakon.
Ovaj Statut će se objaviti na oglasnoj tabli Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“ u Golupcu, a stupa na snagu danom davanja saglasnosti od strane Skupštine opštine Golubac kao osnivača .
Danom stupanja ovog Statuta prestaje da važi Statut Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“ u Golupcu od 28.11.2011. godine.
U Golupcu 28.10.2013.
Predsednik Upravnog odbora
Kristivoje Anđelković
Ovaj Statut je objavljen u Biblioteci na njenoj oglasnoj tabli, dana 28.10.2013.godine.