Изложба "Totum pro parte"
Изложба под називом “Totum pro parte” ауторке Милице Весић била је део Галерије модерне уметности у периоду од 20. марта до 4. априла. Милици је припала част да отвори овогодишњи програм Галерије и да прва излаже своју поставку. Темељно и детаљно нам је објаснила начин настанка и значење својих дела:
"Totum pro parte" је латински израз који у преводу значи цело за део, односи се на врсту синегдохе. Када се користи у контескту језика, значи да је нешто именовано по нечему чији је само део. Парс про тото има значење супротно од тотум про парте. Дакле "Pars pro toto" значи да се део користи да опише целину. "Totum pro parte" представља серију радова са органским материјалима И "Pars pro toto"-њиховим синегдохама односно визуелној замени, код којих постоји логичка повезаност. Први део рада који називам "Totum pro parte" процесуално се развија на следећи начин. Сакупљам латице цвећа које нађем. Искључиво сакупљам латице цвета биљака којима је прошао животни век. Локације на којима сакупљам биљке су различите-терасе,дворишта и паркови. Латице излажем ваздуху како би се у потпуности просушиле. Постављам их у кутије димензија 18x18cm. Затим их класирам по боји и текстури. Добијам визуелну скупину којом баратам као један од ликовних елемената у постављању целокупне композиције. Процес креће од разлагања цвета, до сабијања у кутијице, где се прави нова композиција која чини целину. Целина подсећа на макрофотографију, па се представља ситуација зоом фактора. Долази се до резултата где се медији преплићу, па се објекат - инсталација граничи са фотографијом и елементима слике. Други део називам Pars pro toto. Поцес започињем визуелном претрагом преко ‘’Google images’’ претраживача, на који не могу да утичем и који аутоматски претражује визуелно сличне резултате. Први део се у овом случају односи на предочавање другог дела и постаје део шире целине. На овај начин долази се до: колористичко логично повезаних слика и колористичко целовитих, али по саставу и теми неповезаних појмова на сликама. Претраживачким процесом се фрактално шире и повезују појмови, који немају логичку повезаност са првобитним визуелним садржајем. Дакле, извор слике препознат је од стране претраживача, али одступа од њеног првобитног значења претрагом самог колорита слике. Резултат представља специфичну класу визуелних стимулуса за које се може рећи да представљају стимулусне склопове које опажамо као целовите, без обзира што су дате у фрагментираним, недовршеним целинама. Чине их слике света, у целовитом његовом значењу. Од целине до дела и обрнуто.
*кликнути на слику за увећање
