Циљ пројекта је сакупљање, очување, публиковање и презентација прича и легенди као вредног нематеријалног наслеђа дунавске области источне Србије. Пројекат је првенствено намеђен мотивацији и анимацији локалног становништва да наставе са причањем и преношењем прича и легенди с колена на колено, да схвате њихову вредност и значај за очување културног идентитета целе регије. Важна циљна група пројекта су деца због преношења знања, затим просветни радници и научници, али и туристи као потенцијални корисници услуга локалних приповедача прича и легенди ради будуће одрживости пројекта.
Пројекат обухвата сакупљање, очување, публиковање и презентацију прича и легенди као вредног нематеријалног наслеђа дунавске области источне Србије. Најпре ће бити расписан позив локалном становништву да доставе библиотеци Голубац приче и легенде (у писаном и аудио облику, смимљен приповедач) које се већ традиционално преносе с колена на колено. Приче и легенде из дунавске области источне Србије причаће посетиоцима јединственог фестивала причања прича у Голупцу сами локални приповедачи, што ће бити прва културна манифестација ове врсте у Србији.
Комисија састављена од стручњака за митологију, народна предања и нематеријално наслеђе направиће избор репрезентативних прича и легенди које ће бити публиковане, уз одговарајуће илустрације настале на дечјој радионици током манифестације и фотографије са саме манифестације.
Пројекат ће се одвијати у дунавској регији источне Србије, али с обзиром на то да су приче и легенде потпуно запостављен део нематеријалнох наслеђа Србије, он има далеко већи значај на националном нивоу. Уколико се све те приче и легенде не запишу, уколико се локано становништво не мотивише да их памти, вреднује и преноси будућим генерацијама, вредан део наслеђа Србије ће нестати без трага. Такође, овај пројекат може бити увод у даље истраживање и стављање одређеног броја прича и легенди са Дунава на листу нематеријалне баштине Србије и света, чиме би пројекат добио међународни значај.
Видео снимци приповедања најбољих приповедача наћи ће се на веб сајту Општине Голубац, Трвђаве Голубачки град и Кластера путева културе, а путем мобилне апликације и QR кодова поставњених на најпосећенијим местима дуж Дунава, биће трајно доступни свом заинтересованим.
Народна библиотека „Вељко Дугошевић“ у Голупцу и Кластер путева културе - Београд јавно су позвали све заинтересоване да се пријаве за учешће на првом конкурсу за избор најбољих предања североисточне Србије. Како је у конкурсу наведено, сви примери приповедања морају потицати са територија општина Велико Градиште, Голубац, Кучево, Мајданпек и Мало Црниће. Покровитељи пројекта су Општина Голубац и Министарство културе и информисања Републике Србије.
На конкурс је приспело више записа. Неки су дати у виду ауди-визуелног снимка приповедања, а неки представљају обичне, рукописне записе. Приложен је и фрагменат једног уметничког филма у настајању, где је фолклорни текст у функцији илустрације идеје која ће бити реализована филмским језиком. Приспела је и цела монографија о културним и историјским споменицима Голупца. Похвално је што су и нека деца, на подстицај својих наставника, записала неке приповетке од својих баба и деда и послала их на конкурс.
Несумњиво најбољи прилог који је приспео на конкурсу јесу аудио - визуелни записи митолошких прича које је доставила Сања Ђокић. Она је пронашла неколико добрих казивача у селима у општини Голубац и Велико Градиште, и зналачки их је подстицала да из своје меморије изнесу веома архаичне приповедне садржаје. Главни актери ових казивања јесу митолошка бића - змај, виле, вампири, ноћне приказе. У основи ових казивања лежи страх човека од натприродног и невидљивог, које му може угрозити живот. У исто време, ова казивања представљају „живи“ наставак дрвеног митолошког погледа на свет наших предака. У наведеном прилогу уважен је и значај варијаната, па о истом догађају, казивачи приповедају на свој начин, мада је у тим приповедањима уочљива заједничка основа.
Сања Ђокић је омугућила да стручна комисија обиђе три њене казивачице и да њихова казивања сними камером.
Комисија је током свог истраживачког боравка у поменутим општинама (од 22. до 26. октобра 2015) обишла неколико села, где је пронашла и снимила више казивача. Као изузетног казивача издвојила је Драгицу Попић (1952) из села Добра на Дунаву. Она добро памти митолошке приче и саопштава их разговетно и без сувишних дигресија. Зато Комисија сматра да се и њој треба доделити нека пригодна награда или признање.
Квалитетан достављени и накнадно снимљени материјал биће трајно сачуван као нематеријална културна баштина Србије.
Голубац- Београд, 26. 10. 2015.
Комисија:
Проф. др Љубинко Раденковић
Сузана Антић
Мануела Граф
Јелена Петровић