Питајте библиотекара

Промоција књиге "Солунска 28 - о пријатељству и издаји"

-Истинита прича која обухвата период од пре Другог светског рата до данашњих дана коју прича српски монах Василије у роману „Крвави Божић“ крагујевачког драмског писца Владимира Ђорђевића.

Роман крагујевачког драмског писца Владимира Ђорђевића ,,Крвави Божић’’,који је изазвао пажњу ћитачаке публике широм земље али и на међународним сајмовима у иностранству промовисан је синоћ у Народној библиотеци ,,Вељко Дугошевић’’ у Голупцу.

-Књига је доста интересантна,писана је као документарна,то судбина ауторове породице у Другом светском рату,али нажалост свуда кроз књигу провејава туга,али су чин јенице такве,какве су. Треба видети ове догађаје и на неки други начин.Били смо сведоци једног грађансјог рата у оквиру Другог светског ратта када је страна сила нападала са свих страна у Србије се дешавао мали грађански рат,људи се поделили,ударио је брат на брата и ево после 75 година завршетка тог истог рада,и даље су појединци на својим странама,што постоје две истине. И ова књига нам помаже да видимо из угла једне шумадијске породице да видимо њихову судбину и дешавања,тако да у сваком случају препоручем ,књигу треба прочитати,нагласио је отварајући ово књижевно вече вд директора Народне библиотеке ,,Вељко Дугошевић’’,Милен Богојевић.

Ова истинита прича скривана је 50 година а говори о духу српске традиционалне породице,о чудима Господњим,осрпској неслози,монашком путу,спознаји себе,Албанској голготи,првом герилцу у Европи,о војнику ђенерала Драже Михајловића,и судбини нашег народа који је страдао кроз векове.Аутор је роман посветио свом деди по чијој животној причи је написао ово дело.

-Књига је настала као резултат мојег дугогодишњег истраживања шта се десило у породици по питању судбине мог деде,ми смо пореклом из једног шумадијског села позно планине Рудник.Мој деда је био припадник Југословенске војске у отаџбини и одлази у Босну током јесени 1944.године који је био и један од преживели те страшне голготе српских четника.Он је преживео ту голготу и остао је у Босни све до 1946.године којег на Божић издају једноставно припадницима нове Комунистичке власти,хватају га као припадника Равногорског покрета,осуђују га на смрт без пресуде и учињених дела и убијају га у једном засеоку који се зове ,,Мртвачки поток’’. Родитељи и ближњи у селу у Шумадији нису једноставно 50 година знали шта се са њим десило где су неки и са тим сазањем преминули.Тек 90-тих година успевам да ставим тачку на овај случај сазнавши истину. Овај роман у основи говори о тој причи,али у свој другој,трећој и петој димензији говори о многим другим стварима,првенствено вредностима које су данас некако заборављене,а итекако важне за српскуи народ,српски живаљ,српску нацију,да буду темељ српског националног бића и становишта које нам је неопходно до данас постојали и оопстајјали. Тако,да овај роман говори о љубави,о праштању,о родољубљу,говори о том путу нашем ка Богу на коме можемо увек да нађемо снаге,да без обзира у какве нам је оквире живот ставио,можемо да из тога изађемо,да у томе будемо као што је патријарх Павле често говорио и да из тога изађемо исто као људи светлог лика,истакао је аутор Владимир Ђорђевић.

Роман је писан у форми исповести оца Василија и говори о љубави према Богу,о љубави Бога према људима,о жртви за друге,о љубави према отаџбини,о истрајности у истини,о сукобима сила добрих и оних других,о јединству и слози,о спознаји и пропдању,о сузама радосницима и сузама покајничким,о челичењу и уздизању о падању и васкрсењу.

-Ово је, у неком другом или трећем слоју, прича о љубави, односно, прича како кроз љубав, праштање, кроз исповест, и оно што нам је Бог дао кроз православље, како да победимо оно што је негативно и што нас је гурало годинама у неке страшне ствари: ратове, освете, нека крвопролића… Једноставно, мој покушај да приближим народу да постоји један много леп пут који можемо да живимо сви и да свима буде много боље, много лепше. Без обзира што говоримо о историјској причи, ово је нешто и изузетно савремено“,рекао је Ђорђевић.

Лична, породична прича аутора једна је од прича о српском народу и голготама у које, с времена на време бива гурнут, али и покушај да велики егоизам и гордост на индивидуалном и колективном нивоу коначно, једном заувек буде побеђен и потиснут.

Владимир Ђорђевић је рођен у Крагуијевцу 1976.године,објавио је пет књига,од којих је једна званична лектира веронауке за ученике основних школа у Србији.Члан је Удружења драмских писаца Србије и члан Председништва овог удружења.

Његове драме извођене су на домаћим и међународним фестивалима.неколико драма постављено је на и на сценама у иностранству.Аутор је сценарија за телевизијски играни и образовни програм.Уредник је и рецезент неколико књига.Играо је у позоришту,у телевизијским серијама и на филму.Режирао је петнаест драма и сценских приказа од којих су две драме извођене на међународним фестивалима. Добитник је више признања за уметничко и друштвено деловање.